tekstovi: Tatjana Brzulović-Stanisavljević, Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković", Beograd
Bibliotekari imaju važnu ulogu u razvoju demokratskih društava omogućujući svim segmentima društva sveobuhvatan pristup izvorima znanja, ideja i mišljenja. Zakon o autorskom pravu reguliše vlasništvo, kontrolu i distribuciju informacija i znanja. Biblioteke omogućavaju ljudima da informacije i znanja pronađu, pristupe im i koriste ih. Stoga je Zakon o autorskom pravu ključna tema za biblioteke jer zadire u samu srž njihove delatnosti. Pitanja koja se tiču biblioteka jesu izuzeci i ograničenja autorskih prava , uslovi zaštite i prelaza u javno vlasništvo, upravljanje digitalnim pravima, kliring pravima i orfan radovima(dela "siročiči"). Bibliotekari imaju dvojnu ulogu, budući da svakodnevno upravljaju sadržajima koji podležu autorskim pravima, a ujedno su i zainteresovana strana kada je u pitanju razvoj nacionalne i internacionalne regulative autorskih prava.
Autorsko pravo egzistira na različite načine tako što štiti autorovu ličnost, ekonomski podstiče na stvaralaštvo, ohrabruje učenje i promoviše napredak nauke i korisnih veština. Da bi autorsko pravo bilo delotvorno, ono mora da balansira između potrebe da zaštiti prava autora i pravo korisnika da pristupe informacijama potrebnim za učenje i dalje kreativne poduhvate. Mehanizam zakona o autorskom pravu omogućuje kombinaciju izuzetaka i ograničenja i ograničeno trajanje zaštite, te obezbeđuje adekvatne vidove zaštite.
Bibliotekari širom sveta veruju da je tradicionalno autorsko pravo narušeno u proteklim godinama. Bibliotekari javno izražavaju svoju brigu o globalnom trendu koji favorizuje nosioce prava, koji predstavljaju sve uži deo globalnih ekonomskih interesa, nauštrb društva kao celine i pojedinačno, i posebno ugrožavajući zemlje u razvoju i tranziciji. Neizbalansiran i disproporcionalni zakon o autorskim pravima takođe onemogućava pristup izvorima ili nameće nerealne cene društvima koja su već u nepovoljnijoj poziciji iz drugih razloga. Kroz izlaganja, kampanje i aktivno učešće u zakonodavnoj proceduri, bibliotekari u mnogim zemljama aktivno brane interese biblioteka i njihovih korisnika.
KOBSON učestvuje u eIFL programu "Zastupanje ideje pristupa znanju: autorska prava i biblioteke", poznatije kao eIFL-IP. Cilj eIFL-IP jeste da zaštiti i promoviše interese bibliotekara i njihovih korisnika u zemljama članicama eIFL u pitanjima koja se tiču autorskog prava i da bude zastupnik izbalansiranosti nacionalnih i internacionalnih zakona.
KOBSON ima podršku eIFL-IP-a u smislu obuke i osposobljavanje organizovanja događanja, upućivanja i podrške u svim aspektima koji se tiču biblioteka i autorskog prava. KOBSON svoj doprinos pruža iznoseći informacije o nacionalnim zakonima na međunarodnim konferencijama i konsultacijama. Mreža stručnjaka za autorska prava iz zemalja članica eIFL-IP povezuje KOBSON u aktivnu diskusiju o autorskim pravima sa internacionalnom bibliotečkom zajednicom. Kroz eIFL, KOBSON, je predstavljen u međunarodnim zakonodavnim telima, kao što je Svetska organizacija o intelektualnoj svojini (WIPO).
KOBSON u svom radu obezbeđuje da zakon o autorskim pravima dozvoljava pristup sadržaju učenja i podržava razvoj i edukacione prioritete zemlje SRBIJE.
KOBSON eIFL-IP koordinator je dr DRAGANA MILUNOVIĆ.
Slobodno nam se obratite sa svim pitanjima koja se tiču programa eIFL-IP u zemlji SRBIJI odnosno pitanja autorskih prava u bibliotekama u okviru KOBSONA.
Opšti
Izjava o principima o izuzecima i ograničenjima autorskog i srodnih prava za biblioteke i arhive (eng: Statement of Principles on Copyright Exceptions and Limitations for Libraries and Archives) koju su donele Electronic Information for Libraries, International Federation of Library Associations and Institutions, Library Copyright Alliance WIPO Standing Committee on Copyright and Related Rights, Eighteenth Session, Geneva, May 25-29, 2009
Autorsko pravo u SRBIJI
Prijavite se za newsletter email adresom