Predatorski časopisi

Predatorski časopisi, predatorske konferencije i hakovane internet stranice

Postojanje "predatorskih" časopisa je postalo aktuelna tema, kako u naučno istraživačkoj zajednici Srbije, tako i u svetu.

Predatorski časopisi

Ukazujemo istraživačima na značajnost informisanja o određenom časopisu pre nego što se donese odluka o objavljivanju rada u istom. Za predatorske časopise, odnosno njihove izdavače, postoje određene karakteristike na osnovu kojih je moguće doći do zaključka da se ne radi o originalnom časopisu.

Neke od karakteristika su da je postupak recenzije nedovljno transparentan ili u nekim slučajevima recenzija i ne postoji; autori dobijaju veliki broj poziva putem elektronske pošte da objave rad u časopisu, a isto tako dobijaju i pozive da postanu članovi uređivačkih odbora; uglavnom u tekstu pisma postoje gramatičke/tipografske greške; pismo u kome se autori pozivaju da objave rad obično počinje navođenjem naslova nekog rada koji je već objavljen u nekom časopisu, sve u cilju sticanja utiska da je ponuda ozbiljna i da neko prati autorov rad; pisma poput ovih vrlo često su upućena sa komercijalnih e-mail adresa (poput gmail, yahoo i sl.); navedeni podaci o kvalitetu i rangu časopisa su lažni; navedeni sajt časopisa uopšte ne radi ili ako radi uglavnom je dizajniran tako da podseća na sajt nekog renomiranog izdavača; adresa redakcije je u većini slučajeva lažna itd.

Treba biti jako oprezan po ovom pitanju i treba detaljno proučiti izdavačku politiku časopisa.

Novi časopisi se često poistovećuju sa predatorskim usled malog broja objavljenih radova. U ovakvim situacijama bitno je ispitati relevantnost uređivačkog odbora i izdavača kako bi se utvrdila autentičnost časopisa. Ukoliko je časopis novijeg datuma, a pri pretrazi u Google pretraživaču se visoko kotira i ne sadrži negativne komentare, to je svakako dobar znak.

Hakovane internet stranice

Korisno bi bilo da se pri odabiru časopisa proveri lista sumnjivih časopisa (veb arhiva; blog Beallslist) i izdavača (veb arhiva; blog Beallslist) na blogu Džefrija Bila. On na svom blogu takođe ukazuje i "hakovane internet stranice" ili kako ih drugačije prevode "kidnapovani časopisi" (hijacked journals - veb arhiva; blog Beallslist). Hakovane internet stranice predstavljaju lažne vebsajtove originalnih naučnih časopisa. Postoje slučajevi kada je legitimna verzija časopisa jedino u štampanom obliku, odnosno ne postoji vebsajt časopisa, dok u slučajevima kada časopis ima elektronsku verziju stvaraoci ovakvih stranica se trude da lažni vebsajt uveliko podseća na originalni. Prilikom identifikacije legitimnosti određenog vebsajta, ukoliko se časopis referiše u Web of Science (WoS) servisu, od velike koristi je upoređivanje sadržaja svezaka na samom vebsajtu i svezaka referisanih u WoS-u.

Portal Retraction Watch publikovao je listu časopisa pod nazivom Retraction Watch Hijacked Journals Checker, u okviru koje možete izvršiti proveru da li je neki časopis autentičan ili je u pitanju hakovana internet stranica.

Takođe, pri ispitivanju identiteta internet stranice je od značaja konsultovati neki od sajtova za proveru IP adresa koji nudi informacije o vebsajtovima. Konsultacije sa kolegama iz iste oblasti mogu pomoći pri dobijanju informacija o autentičnim časopisima i odabiru istih za obavljivanje rada.

Predatorske konferencije

Sa porastom predatorskog ponašanja u izdavačkoj industriji, neki predatorski izdavači su proširili njihove poslovne modele kako bi ostvarili dodatni profit od predatorskih i lažnih konferencija.

Predatorski organizatori konferencija su profitne kompanije koje imaju tendenciju da često organizuju "akademske" konferencije niskog kvaliteta i to radi zarade, umesto kao podrška istraživačkoj zajednici.

Neke od karakteristika su da se ne pruža se efikasna recenzija za govore na događajima, koriste se lažne prakse kao što je prikrivanje profitnog statusa, prikrivanje adrese organizatora i iznošenje lažnih tvrdnji o recenziji. Predatorski organizatori konferencija se često mogu lakše pratiti nego predatorske konferencije same po sebi jer se prakse konferencija razvijaju brzo, nazivi konferencija se stalno menjaju, a događaji (bilo uživo bilo onlajn) su brojni da bi se mogli locirati. Obično su predatorske konferencije osmišljene oko širokih, maglovitih koncepata da bi se privuklo što više istraživača iz što više disciplina.

Čini se da su i predatorske konferencije sve sofisticiranije: od nekadašnjih događaja u malim hotelskim konferencijskim salama, sada se održavaju mnogo veće u, na primer, univerzitetskim konferencijskim centrima u Ujedinjenom Kraljevstvu, Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi. Još jedna od karakteristika je da navode dobitnike Nobelove nagrade i druge ličnosti visokog profila u svojim programima i u svojim reklamnim materijalima kako bi svoje događaje učinili primamljivijim i takmičili se sa legitimnim konferencijama. Takođe, krađa identiteta organizatora je uobičajena pojava. (IAP, 2022)

Korisni radovi na temu predatorskih časopisa, predatorskih konferencija i hakovanih internet stranica

Ana Vil Harzing (Prof. Anne-Wil Harzing, Middlesex University London) u svom radu Disseminating Knowledge: From Potential to Reality – New Open-Access Journals Collide with Convention piše o temama kao što su publikovanje u otvorenom pristupu i pojavi predatorskih časopisa.
Autorke Monica Berger i Jill Cirasella objavile su članak Beyond Beall’s List : Better understanding predatory publishers u College & Research Libraries News-u o predatorskim časopisima kako bi istraživačima pomogle da bolje shvate kakve probleme stvaraju ovakvi časopisi i izdavači.
Bohannon, J. (2013). Who’s afraid of peer review. Science, 342(6154).
Kampanja "Think. Check. Submit." je pokrenuta ne bi li pomogla istraživačima da identifikuju relevantne izdavače. Na sajtu postoji lista pitanja koja Vam mogu pomoći da odlučite u kom časopisu da objavite svoj rad. Ukoliko su Vaši odgovori pozitivni, veće su šanse da je izdavač relevantan i da mu možete verovati.
Katarina Perić, Tatjana Timotijević, Željko Dimitrijević - Publikovanje u otvorenom pristupu i pojava predatorskih časopisa i izdavača, Bibliotekar br. 1-2 (2016)
Milica Ševkušić, bibliotekar Instituta tehničkih nauka SANU - Kako povećati vidljivost istraživača (od slajda broj 46 Predatori)
Milica Ševkušić, bibliotekar Instituta tehničkih nauka SANU, Predatorski izdavači i slične pojave, predavanje održano u biblioteci Instituta tehničkih nauka SANU, Sekcija bibliotekara i knjžničara ZIS
Regina Romano Reynolds, UKSG: connecting the knowledge community, UKSG Conference 2016 Breakout Session - The Predatory Publishing Phenomenon: actors, bystanders, consequences
Reynolds, R. (2016). The predatory publishing phenomenon: dead end or just an inconvenience on the road to a new scholarly publishing landscape?. Insights, 29(3).
Roxanne Missingham, University Librarian and Chief Scholarly Information Officer at Australian National University, Predatory publishing
Stela Filipi-Matutinović - Autorska prava i otvorena nauka (od slajda broj 44 "Predatorski" izdavači)