Razvojem Interneta naučno periodično izdavaštvo se značajno izmenilo. Većina svetskih izdavača naučnih časopisa, pored svoje papirne forme, istovremeno objavljuje i svoju elektronsku formu, čime značajno doprinosi vidljivosti i dostupnosti svojih izdanja. Dodatno, elektronska forma omogućava krajnjim korisnicima da za mnogo kraće vreme pročitaju sve objavljene radove na temu njihovog istraživanja. Pored članaka u celini, krajnjem korisniku je omogućeno i da pročita radove koji su citirani u svakom članku (naravno ukoliko je za te plaćena pretplata). Ta jednostavna "navigacija" od bibliografskog opisa reference do punog teksta obezbeđuje se preko DOI (Digital Object Identifier) brojeva.
Uobičajeno je da izdavači naučnih časopisa samostalno formiraju i deponuju meta-podatke prema zadatim standardima. To je opravdano kada jedan izdavač izdaje više desetina časopisa. Kako u Srbiji većinu časopisa izdaju asocijacije ili institucije, to se čini umesnim da se dodela DOI brojeva i priprema meta podataka objedini i time učini jednostavnijom i efikasnijom. Od 2005. godine se u Srbiji dodela DOI brojeva člancima u naučnim časopisima realizuje preko Centra za naučne informacije Narodne biblioteke Srbije (doiSerbia), a uz podršku Ministarstva nauke. Od početnih 5 časopisa u sistemu, svake godine su se priključivali novi časopisi iz Srbije, tako da je početkom 2009. godine u ovaj sistem uključeno 35 časopisa. Od 2013. godine lista nije proširivana novim naslovima i u ovom sistemu trenutno postoji 55 časopisa.
Časopisi su se uključivali u DOI sistem na predlog Ministarstva nauke, a koji je formiran na osnovu Bibliometrijskog izveštaja o časopisima aprila meseca svake godine.
Prijavite se za newsletter email adresom
