текстови: Татјана Брзуловић-Станисављевић, Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд
Библиотекари имају важну улогу у развоју демократских друштава омогућујући свим сегментима друштва свеобухватан приступ изворима знања, идеја и мишљења. Закон о ауторском праву регулише власништво, контролу и дистрибуцију информација и знања. Библиотеке омогућавају људима да информације и знања пронађу, приступе им и користе их. Стога је Закон о ауторском праву кључна тема за библиотеке јер задире у саму срж њихове делатности. Питања која се тичу библиотека јесу изузеци и ограничења ауторских права , услови заштите и прелаза у јавно власништво, управљање дигиталним правима, клиринг правима и орфан радовима (дела "сирочићи"). Библиотекари имају двојну улогу, будући да свакодневно управљају садржајима који подлежу ауторским правима, а уједно су и заинтересована страна када је у питању развој националне и интернационалне регулативе ауторских права.
Ауторско право егзистира на различите начине тако што штити ауторову личност, економски подстиче на стваралаштво, охрабрује учење и промовише напредак науке и корисних вештина. Да би ауторско право било делотворно, оно мора да балансира између потребе да заштити права аутора и право корисника да приступе информацијама потребним за учење и даље креативне подухвате. Механизам закона о ауторском праву омогућује комбинацију изузетака и ограничења и ограничено трајање заштите, те обезбеђује адекватне видове заштите.
Библиотекари широм света верују да је традиционално ауторско право нарушено у протеклим годинама. Библиотекари јавно изражавају своју бригу о глобалном тренду који фаворизује носиоце права, који представљају све ужи део глобалних економских интереса, науштрб друштва као целине и појединачно, и посебно угрожавајући земље у развоју и транзицији. Неизбалансиран и диспропорционални закон о ауторским правима такође онемогућава приступ изворима или намеће нереалне цене друштвима која су већ у неповољнијој позицији из других разлога. Кроз излагања, кампање и активно учешће у законодавној процедури, библиотекари у многим земљама активно бране интересе библиотека и њихових корисника.
КОБСОН учествује у eIFL програму "Заступање идеје приступа знању: ауторска права и библиотеке", познатије као eIFL-IP. Циљ eIFL-IP јесте да заштити и промовише интересе библиотекара и њихових корисника у земљама чланицама eIFL у питањима која се тичу ауторског права и да буде заступник избалансираности националних и интернационалних закона.
КОБСОН има подршку eIFL-IP-а у смислу обуке и оспособљавање организовања догађања, упућивања и подршке у свим аспектима који се тичу библиотека и ауторског права. КОБСОН свој допринос пружа износећи информације о националним законима на међународним конференцијама и консултацијама. Мрежа стручњака за ауторска права из земаља чланица eIFL-IP повезује КОБСОН у активну дискусију о ауторским правима са интернационалном библиотечком заједницом. Кроз eIFL, КОБСОН, је представљен у међународним законодавним телима, као што је Светска организација о интелектуалној својини (WIPO).
КОБСОН у свом раду обезбеђује да закон о ауторским правима дозвољава приступ садржају учења и подржава развој и едукационе приоритете земље СРБИЈЕ.
КОБСОН eIFL-IP координатор је др ДРАГАНА МИЛУНОВИЋ.
Слободно нам се обратите са свим питањима која се тичу програма eIFL-IP у земљи СРБИЈИ односно питања ауторских права у библиотекама у оквиру КОБСОНА.
Општи
Ауторско право у СРБИЈИ
WIPO (World Intellectual Property Organization) и Србија потписују Уговоро сарадњи (Женева, 26. октобар 2010)
Генерални директор WIPO - Френси Гури и премијер РС Мирко Цветковић потписали су споразум са уређивачким oквиром за сарадњу између WIPO-а и Србије. Целокупна сарадња фокусирана је на то како Србија може најбоље искористити систем интелектуалног права (ИП) за економски и културни развој, као и начине којима WIPOможе подржати националне напоре за јачање државног ИП капацитета.